Zonski presing

Zonski presing je kombinovana košarkaška odbrana. Nastala je spajanjem (sjedinjavanjem)  i pressinga (čovek na čoveka). Ne igra se samostalno, već je deo kombinovanih odbrambenih akcija. Najčešće se primenjuje kod izvođenja lopte pod protivničkim košem, kao i tokom prenošenja iste preko polovine terena. Time je jasno da je njen prvi  zadatak napasti pravila 5 i 8 sekundi.

Da vidimo kako zonski presing izgleda:

Izvodi se tako što igrači odbrane, postavljeni u neki od zonskih rasporeda, vrše pritisak na igrača sa loptom. Prva zamisao je da istekne 5 sekundi, za koliko se lopta ima pravo izvesti iz auta. Ako je ona ipak izvedena, napada se onaj koji je primio loptu, ne bi li se isforsirala greška. On može da pogreši u dodavanju, ali i da ne prenese loptu na drugu polovinu tokom 8 sekundi.

Kod izvođenja u toku igre, redosled akcija je najčešće: usmeravanje igrača sa loptom, usmeravanje igrača bez lopte, zatim udvajanje ili usmeravanje dodavanja pa udvajanje.

Postoje tri osnovne vrste:

• Zonski presing po celom terenu (1-2-1-1 raspored),
• Zonski presing na tri četvrtine (2-2-1 raspored) i
• Zonski presing na polovini (1-2-2 raspored).

Prva varijanta se koristi kod izvođenja pod košem. Ako ne prođe najčešće se prelazi u drugi vid odbrane. Presing na tri četvrtine ima za cilj skraćenje napada i krađu lopte pri dodavanju, jer tada onaj ko je prenosi mora brzo da reaguje (pravilo 8 sekundi), pa je veća verovatnoća greške.

Treća vrsta, zonski presing na polovini terena, najčešće se koristi i po mom mišljenju je najdelotvornija. Zašto? Prateći redosled akcija u izvođenju ove odbrane, pa upoređujući sa pravilima, vidi se da je na ovom mestu moguće napraviti najviše grešaka. Igrač se, najčešće, usmeri ka ćošku, gde mu je najlakše zatvoriti put. Odatle mu je otežan pregled igre, kao i sam pas, te treći igrač odbrane (koji igra na liniji dodavanja) može lako preseći dodavanje.

Opasnosti

Sa tehničke strane, najveća opasnost je stvaranje viška. To praktično znači da je igrač sa loptom uspeo da uputi kvalitetan pas na drugi deo terena, a na sebe je navukao dva ili više igrača. Zato se zonski presing ne koristi često, već najčešće kao element iznenađenja.

Dakle, kada tim uoči da akcija neće uspeti, mora brzo da reaguje i pređe u drugu odbrambenu formaciju. Najčešće je to zona sa jednim pokretnim igračem na vrhu, koja se nakon toga pretvara u potpunu zonu.